Da bi videli kako Vaš sajt napreduje (koje su najtraženije ključne reči , koji su sajtovi koji vam šalju najviše poseta, odakle dolaze vaši posetioci ) potrebno je da imate neki alat koji prati statistiku. Najčešće , hosting provajderi vam daju i kontrolni panel gde je moguće videti ove podatke ali oni nisu dovoljno precizni ni pouzdani. Standard je jos jedan google alat – google analytics.
Za prijavljivanje na Google Analytics dovoljno je da imate otvoren gmail (username i password važe za sve Google-ove proizvode). Pogledajte kratak video kako se prijavljuje sajt. Dakle, posle prijavljivanja sajta videćete kod koji bi trebalo da ubacite na SVE stranice sajta ako ste radili sajt u HTML-u ili u php fajlu ako ste sajt radili u nekom od CMS-ova. Kod ubacite pre </head> taga .
Kada udjete na početnu stranu vašeg google analytics naloga videćete polja koja pokazuju broj poseta , broj prikazanih stranica , koliko stranica pogleda u proseku svaki posetioc, Bounce rate (procenat onih posetioca koji su napustili vaš sajt odmah posle stranice na koju su došli ) , prosečno vreme provedeno na sajtu i procenat novih posetilaca.
U video klipu ispod sam pokazao samo neke od mogučnosti koje pruža google analytics koje su dovoljne za praćenje statistike.
Visitors
Google Analytics mapa
kartica pruža informacije o :
– posetama i unikatnim posetama sajta
-pregledanim stranicama
-koliko prosecno strana pogleda svaki posetioc
– koji browser koriste
– Mapa posetioca koji dolaze na vaš sajt
– Koju internet konekciju koriste
– Koje hosting provajdere koriste
Ovo je uopšteni deo , svaku od ovih opcija je moguće analizirati. Primera radi, idite na Map Overlay zatim sa desne strane u padajućem meniju ( gde piše „None ) kliknite na neku od ponudjenih opcija.
Traffic Sources
Definitivo deo Google Analytics-a koji najčešće analiziram.
Direktna poseta (Direct Traffic ) – posetiocio koji ukucaju domen sajta u browser
Referali (Refering Sites ) – drugi web sajtovi na kojima se nalazi link do vas.
Pretraživači (Search engines) – poseta sa pretraživača, kod večine sajtova poseta sa Googla donosi najveću posetu.
Ključne reči (Keywords) preko kojih posetioci sa pretraživača (Google, Yahoo..) dolaze do vas.
Content
Pokazuje koji naslovi su naj posećeniji , koji je Bounce rate za svaki
Top Content – najčitaniji članci na vašem sajtu
Top Landing pages– stranice na koje posetioci najviše dolaze sa pretraživača ili sa nekog drugog sajta.
Top Exit pages – stranice sa kojih posetioci odlaze najviše.
Ovo je samo deo mogućnosti koji nudi Google Analytics a neke naprednije funkcije napisaću uskoro.
Nakon što ste isplanirali , napravili i objavili sajt došao je red na promociju Vašeg sajta. Posetioci dolaze na sajt na tri načina – kao vaši direktni posetioci , preko ostalih sajtova (referali) i preko pretraživača. U najvećem broju slučajeva preko 60 % posetioca će doći na sajt preko pretraživača. Zato ću posebnu pažnju obratiti na ovaj deo promocije sajta.
Optimizacija sajtova za pretraživače (SEO)
Optimizacija sajtova za pretrazivace
Pre nego što uopšte počnete sa optimizovanjem imajte na umu da ste sajt pravili za vaše posetioce i sadržaj koji je na njemu mora da bude razuman, lako čitljiv i koristan za onog ko ga čita. Potrudite se takodje da vaši članci ne budu kratki, najmanje 500 reči svaki članak. SEO na engleskom znači Search engine optimization
1. Odaberite domen koji najbolje opisuje vaš proizvod. Nije neophodno ali ako želite da budete dobru poziciju za odredjeni pojam onda se potrudite da imate ključnu reč u domenu. Na primer ,ako prodajete juzno voće neka pojam „juzno voce“ ili „voce“ bude u domenu.
2. Title sajta / stranice – još jedan bitan fakto. Neka ključne reči budu u naslovu stranice ali najviše njih 11 i to do ukupno 70 znakova. Na primer title sajta za prodaju južnog voća bio bi “ Juzno voće – prodaja i otkup. Banane , narandže..“ Takodje neka vaš sadržaj bude unikatan , nemojte koristiti copz+paste metodu jer to može jedino da vam odmogne.
3. Tekst sadržaja – potrudite se da se u vašem tekstu na početku (u prvih 25 ) nadju reči koje su vam bitne kao i da ih spominjete u članku. Koristite H1, H2 i H3 tagove a one reči koje su vam od posebnog značaja boldirajte. Nemojte da kopirate sadžaj niti da imate na 2 stranice kopirane članke.
4. Meta keywords i meta description – ključne reči i opis. Sve manje je bitniji ovaj deo optimizacije ali je i dalje bitan za pojedine pretraživače. Neka i u njima budu ključne reči vezane za stranicu koju optimizujete.Najviše do 20. I nemojte koristiti reči koje nemate na stranici.
5. URL (linkovi) Ok je imati domen sa ključnom reči u sebi ali imajte na umu da se i ostale vaše stranice „svidjaju“ pretraživačima. URL ovog članka biće https://www.sajtmaster.rs/promocija-sajta . Potrudite se da Vaš ceo URL ne bude duži od 10 reči
6.Slike – Dajte slikama IME. Dakle, neka se vaša slika zove juzno-voce.jpg umesto DSC00125.jpg. Koristite ALT atribut kako bi dali ime slike
7. Linkovi – jedan od najbitnijih faktora za dobru poziciju vašeg sajta. Razmena linkova je poželjna i to pre svega sa sajtovima koji su iste kategorije kao Vaš sajt. Na primer ako imate sajt o voću razmenićete link sa nekim sajtom koji ima tekstove o vocu ili biljkama a ne sa sajtom koji se bavi prodajom automobila. Vrlo je bitno koje reči će biti linkovane prema vašem sajtu. Uzmimo za primer sajtmaster.rs , sajt na kome čitate ovaj članak. Kao što vidite mi pišemo o hostingu , internetu i domenima pa bi naš tekst bio „Sajtmaster hosting“ , „Sajt master domeni“ ili „Hosting i domeni„.
Primer : <a href= “https://www.sajtmaster.rs”>Hosting i domeni</a>
Takodje, kada pišete članak a u vašoj rečenici ima neki pojam o kome ste pre pisali , iskorisite to i linkujte ga prema dotičnom članku. Potrudite se da se u linkovanim rečima nadje ona koja odgovara naslovu teme.
Zato se potrudite da imate kvalitetan sadržaj kako bi vas drugi spomenuli (linkovali) na njihvoj web stranici.
8. Kontinuitet u dodavanju novog sadržaja.
9. Verifikujte Vaš sajt na google webmaster kako bi pomogli googlu da vas što pre indexira a i kako bi imali uvid o poziciji vaših ključnih reči na pretračivaču.
10. Neka kod vašeg sajta bude „čist“ , bez mrtvih linkova i bez otvorenih tagova. Proveru uradite ovde
Facebook, forumi i blogovi
Facebook promocija
Facebook
Definitivno sajt sa koga možete da dobijete najveću posetu. Naravno, da bi delili linkove u statusima prvo morate da se registrujete, kao što je uradilo preko pola miliona gradjana Srbije 🙂 Pre nego što uopšte kliknete na status da bi podelili vaš članak upitajte se da li je on vama bio koristan a zatim i da li će nekom od vaših prijatelja biti od neke koristi. Drugo, ne budite dosadni. Par statusa dnevno je sasvim dovoljno. Ukoliko vaši prijatelji vide da se samo reklamirate i da previše često postavljate (nekorisne) statuse vrlo verovatno da ćete biti uklonjeni iz njihovog newsfeed-a.
Zatim, za vaš sajt napravite facebook page. Potrudite se da u opisu facebook stranice date relevantne podatke o vašem sajtu. Stranice su nešto slično kao i obični profili s tim što broj korisnika (fanova) nije ograničen na 5000 kao kod ličnih profila. I u ovom slučaju nemojte da preterujete sa postavljanjem (nepotrebnih) statusa na stranici. Svaka stranica ima statistiku gde je moguće da pogledate o polu , godinama ili mestu odakle su vaši fanovi.
Svoj sajt ovogatite i nekim od dodataka ili dugmetom za deljenje sadržaja. U nekom od narednih postova čitaćete detaljnija uputstva za ove dodatke i kako ih postaviti na sjt.
Forumi i blogovi
I forumi su jedan vid socijalnih mreža. I ako je facebook danas jedan od najpopularnihih sajtova link na nekom forumu takodje može biti koristan i sa stanovišta pretraživača i sa stanovišta vidljivosti vašeg sajta. Pre svega nemojte da spamujete! To je najčešća greška koju sam vidjao. Dodje mali Perica, „lupi “ link www.mojnovicoolsajt.com i postavi pitanje „Šta mislite o njemu?“ ? Pa naravno da posetioci dotičnog foruma neće da pišu elaborate kada ih niste ispoštovali da napišete koju reč o sajtu. Pokušajte da se postavite iskreno, predstavite vaš sajt u par rečenica i pitate ih recimo šta bi menjali na njemu. Ako se nekom i svidi možda ga preporuči na nekom drugom mestu.
Blogovi su poslednjih godina doživeli bum. A ako i vi imate jedan uradite sličnu stvar kao što sam spomenuo u gornjem pasusu za forume. Učestvujte u diskusijama. Komentarišite postove ali neka to bude smisleno a ne spamerski 🙂 Dakle, dajte komentar na post i ukoliko je isti kvalitetan čitalac će poželeti da pogleda ko stoji iza komentara. Sa aspekta SEO-a dobro je ako dobijete link u postu nekog bloga.
Vaš sajt prijavite i u neki direktorijim linkova kao što je yuportal na primer.
Ovo su neke osnovne informacije kako bi trebalo da počnete sa promocijom sajta. U narednim postovima ćemo više pisati o svakoj posebno. Uglavnom , kao što sam napomenuo potrudite se da sadržaj vaše web strane bude namenjen ljudima pa onda pretraživačima.
Generalno postoji mnogo definicija interneta,jedna od najpopularnijih je svakako definicija koja internet predstavlja kao „mrežu svih mreža“. Internet se sve više naziva globalnom mrežom informacija (velika internacionalna-globalna baza podataka).
Internet je nastao 1969. godine pod okriljem Agencije za napredne odbrambene istrаživačke projekte (DARPA) američkog sekretarijata odbrane. Tako je nastala prva mreža racunara ARPANET koja je omogućavala razmenu informacija u smislu održavanja vojnih komunikacija, mada je ubrzo počela da se koristi i u mirnodopske svrhe. Osnovni problem koji se javljao, bio je u samom dizajnu takve mreže tj. u zavisnosti mreže od komutacionih stanica koje su mogle biti uništene tokom napada. U to vreme se postavljalo pitanje da li je moguće dizajnirati takvu mrežu koja će moći bzo da preusmeri saobraćaj i zaobiđe čvorove koji su van funkcije, na šta je bio dat odgovor u teoriji i kasnije retultiralo lansiranjem Darpa Internet programom.U to vreme Internet se uglavnom koristio u akademske i vojne svrhe.
Verovatno je najvažniji trenutak u razvoju interneta bio u 1983.godini, kad je tadašnja mreža prešla sa NCP-a (Network Control Protocol) na TCP/IP (Transmission Control Protocol / Internet Protocol), što je znacilo prelazak na tehnologiju kakva se i danas koristi. Vinton Cerf, koji je sa Robertom Kanom stvorio TCP/IP protokol, jednom je rekao:
„Stvorili smo protokol koji ce se koristiti i u velikom mrežama s velikom brojem racunara, protokol koji ce nositi Internet budućnosti, što je znacilo da mora biti fleksibilan kako bi različite mreže mogle funkcionisati u zajedničkom okruženju.“
Sa druge strane prvo objavljvanje WWW (World Wide Web) se desilo u Cernu 1989. godine. Web je u osnovi razvijen kako bio omogućio lako deljenje informacija između naučnika koji rade na različitim Univerzitetima i institutima širom sveta. Prvi web severi su bili smešteni u evropskim laboratorijama, pri čemu je samo nekoliko korisnika imalo pristup Next platformi na kojoj se bazirao prvi web browser, pri čemu je postojala i druga verzija koja je bila laka za instaliranje i prilagođena korisniku.
Slobodna javna upotreba interneta pocela je devedesetih godina, pri cemu je krajem 1994. Web imao 10000 servera, od kojih su 2000 bili komercijalni kao i 10 miliona korisnika. Pretpostavlja se da danas Internet koristi oko milijardu ljudi, pri čemu ih je najvise iz Severne Amerike i Dalekog istoka, ali upotrebom bežičnih tehnologija doslo je i do porasta broja korisnika i u manje razvijenim zemljama sa lošijom infrastrukturom (u Africi, Latinskoj Americi).
Šta je Web, a šta Internet?
Web nije isto što i Internet, već samo jedan od mnogih komunikacionih servisa baziranih na Internetu. Kako bi lakše razumeli možemo se poslužiti analogijom sa globalnim sistemom puteva.Kod Interneta kao i kod sistema puteva, tri elementa su glavna:fizičke konekcije (putevi i kablovi), odgovarajuće ponašanje(pravila kretanja i Internet protokoli) i servisi (elektronska pošta, WWW, prenos podataka itd). Kablovi mogu biti različitog prenosnog kapaciteta, tako npr. jedna telefonska linija ima kapacitet od 56kbps, dok optički kablovi mogu prenostiti na hiljade miliona bitova u sekundi. Međutim samo povezivanje računara kablovima nije dovoljno da bi mogli medjusobno da komuniciraju,kao uostalom i kod ljudi da bi međusobno pričali moraju da koriste isti jezik. Internet zapravo prenosi podatke kablovima u vidu malih paketa podataka između računara, a da bi to bilo moguće računari moraju da koriste isti komunikacioni protokol odnosno skup pravila ponašanja, kako bi taj prenos podataka uopšte bio moguć. Odgovarajući komunikacioni protokol koji se koristi u tu svrhu nazava se Transmission Control Protocol/Internet Protokol (TCP/IP). Sada kad imamo kablove kao i protokol za njihovo korišćenje, računari mogu međusobno komunicirati. World Wide Web (WWW) je samo jedan od mnogih Internet servisa koji na naš zahtev isporučuje odgovarajuću internet stranicu.
Sledeća slika prikazuje kako su države celog sveta međusobno povezane podvodnim optičkim kablovima čiji se prenosni kapacitet meri u terabitovima u sekundi, dok je prenos podataka preko satelita znatno manjeg kapaciteta i sa većom latencijom.
Sistem podvodnih kablova (submarine communications cable)
Internet u Srbiji
Internet tehnologije danas predstavljaju najefikasniju podršku razvoju informacionog društva ali i nezamenjiv, ako ne i presudan faktor ekonomskog rasta i napretka jedne zemlje.
Internet u tadasnjoj Jugoslaviji (Srbiji) pojavio se u februaru 1996. godine kada je nacionalna akademska mreža preko provajdera BeoTelNet-a spojena na Internet. Svi internet servisi postaju dostupni korisnicima u Jugoslaviji, ali su ipak bili ograničeni na akademski krug. Iste godine počinju s radom prvi domaći komercijalni provajderi čime se dostupnost interneta proširuje i na neakademski deo Srbije odnosno postaje dostupan svim korisnicima.
Ukupan broj pretplatnika Internet usluga u 2009. godini iznosio je približno 943 hiljade. Međutim, ukoliko se u obzir uzme današnja dostupnost Interneta i putem 3G mobilne mreže, ukupan broj potencijalnih pretplatnika dostizao je broj od približno 1,7 miliona.
Raspodela prikljucaka između dial-up i širokopojasnog interneta
Na sledećem grafikonu možemo videti kako se u po godinama menjao način pristupa internetu. Dok je 2006. godine dialup bio dominantan vid pristupa, a ostali se javljali tek u naznakama, u 2009. godini situacija se u potpunosti menja. Po prvi put dialup nije dominantan vid pristupa internetu, pošto tu ulogu preuzimaju u najvećoj meri bežični internet i ADSL.
Raspodela broja pretplatnika prema načinu pristupa
Broj Internet priključaka na 100 stanovnika iznosio je približno 23, a broj priključaka širokopojasnog pristupa Internetu na 100 stanovnika oko 19. Međutim, treba istaći da ukoliko se
u obzir ne uzmu pretplatnici 3G mobilne mreže, penetracija širokopojasnog pristupa Internetu iznosi 9,2%.
Broj Internet Korisnika
Statistike kretanja broja internet korisnika u Srbiji su preuzeti sa http://www.ratel.rs.
Veoma interesantna je statistika procenta domaćinstva koja poseduju internet priključak u zavisnosti od tipa naselja (urbano ili ruralno) koja je prikazana na sledećem grafikonu:
Statistika internet korisnika prema tipu naselja
Najnovija statistika kaže da 39% domaćinstava u Srbiji poseduje internet priključak što čini povećanje оd 2,3% u odnosu на 2009. godinu, 5,8% u odnosu na 2008. godinu, а 12,7% u odnosu na 2007. godinu. Zastupljenost interner priključka najveća je u Beogradu i iznosi 53,6%, dok u Vojvodini ona iznosi 41,8%, a u centralnoj Srbiji 31,7%.
Sledeći grafikon ukazuje na to da je i dalje najzastupljeniji vid korišćenja interneta i dalje slanje i primanje mejlova(čak 77,8%). Nakon toga slede igranje igrica, preuzimanje slika,filmova i muzike sa 54,8% itd.
Tipovi korišćenja interneta u poslednja 3 meseca
Sledeći grafikon prikazuje odgovor na pitanje firmama: Koje od navedenih informaciono-komunikacionih tehnologija koriste? Tu možemo videti u procentima koliko firme koriste različite informacione tehnologije.
Statistika korišćenja različitih informacionih tehnologija u firmama
Na sledećem grafikonu je prikazana statistika firmi koje poseduju web sajt u odnosu na one koje ne poseduju web sajt. Ono što je naročito interesantno je da firme počinju u većoj meri da koriste ERP (Enterprise Resource Planning) tj. softverske sisteme koji integrišu osnovne poslovne procese u firmi kao što su proizvodnja, distribucija, finansije. Tako da raduje podatak da je u januaru 2010. 11,5% preduzeća u Srbiji koristilo ERP sisteme. Ono što definitivno ne raduje jeste ono što sledeći grafikon prikazuje, a to je slabiji procent prisustva web sajtova u firmama u 2010. u odnosu na 2008. godinu.
Pozovite nas