Istorija i razvoj Interneta

Istorija i razvoj interneta

Generalno postoji mnogo definicija interneta,jedna od najpopularnijih je svakako definicija koja internet predstavlja kao „mrežu svih mreža“. Internet se sve više naziva globalnom mrežom informacija (velika internacionalna-globalna baza podataka).
Internet je nastao 1969. godine pod okriljem Agencije za napredne odbrambene istrаživačke projekte (DARPA) američkog sekretarijata odbrane. Tako je nastala prva mreža racunara ARPANET koja je omogućavala razmenu informacija u smislu održavanja vojnih komunikacija, mada je ubrzo počela da se koristi i u mirnodopske svrhe. Osnovni problem koji se javljao, bio je u samom dizajnu takve mreže tj. u zavisnosti mreže od komutacionih stanica koje su mogle biti uništene tokom napada. U to vreme se postavljalo pitanje da li je moguće dizajnirati takvu mrežu koja će moći bzo da preusmeri saobraćaj i zaobiđe čvorove koji su van funkcije, na šta je bio dat odgovor u teoriji i kasnije retultiralo lansiranjem Darpa Internet programom.U to vreme Internet se uglavnom koristio u akademske i vojne svrhe.

Verovatno je najvažniji trenutak u razvoju interneta bio u 1983.godini, kad je tadašnja mreža prešla sa NCP-a (Network Control Protocol) na TCP/IP (Transmission Control Protocol / Internet Protocol), što je znacilo prelazak na tehnologiju kakva se i danas koristi. Vinton Cerf, koji je sa Robertom Kanom stvorio TCP/IP protokol, jednom je rekao:
„Stvorili smo protokol koji ce se koristiti i u velikom mrežama s velikom brojem racunara, protokol koji ce nositi Internet budućnosti, što je znacilo da mora biti fleksibilan kako bi različite mreže mogle funkcionisati u zajedničkom okruženju.“

Sa druge strane prvo objavljvanje WWW (World Wide Web) se desilo u Cernu 1989. godine. Web je u osnovi razvijen kako bio omogućio lako deljenje informacija između naučnika koji rade na različitim Univerzitetima i institutima širom sveta. Prvi web severi su bili smešteni u evropskim laboratorijama, pri čemu je samo nekoliko korisnika imalo pristup Next platformi na kojoj se bazirao prvi web browser, pri čemu je postojala i druga verzija koja je bila laka za instaliranje i prilagođena korisniku.

Slobodna javna upotreba interneta pocela je devedesetih godina, pri cemu je krajem 1994. Web imao 10000 servera, od kojih su 2000 bili komercijalni kao i 10 miliona korisnika. Pretpostavlja se da danas Internet koristi oko milijardu ljudi, pri čemu ih je najvise iz Severne Amerike i Dalekog istoka, ali upotrebom bežičnih tehnologija doslo je i do porasta broja korisnika i u manje razvijenim zemljama sa lošijom infrastrukturom (u Africi, Latinskoj Americi).

Šta je Web, a šta Internet?

Web nije isto što i Internet, već samo jedan od mnogih komunikacionih servisa baziranih na Internetu. Kako bi lakše razumeli možemo se poslužiti analogijom sa globalnim sistemom puteva.Kod Interneta kao i kod sistema puteva, tri elementa su glavna:fizičke konekcije (putevi i kablovi), odgovarajuće ponašanje(pravila kretanja i Internet protokoli) i servisi (elektronska pošta, WWW, prenos podataka itd). Kablovi mogu biti različitog prenosnog kapaciteta, tako npr. jedna telefonska linija ima kapacitet od 56kbps, dok optički kablovi mogu prenostiti na hiljade miliona bitova u sekundi. Međutim samo povezivanje računara kablovima nije dovoljno da bi mogli medjusobno da komuniciraju,kao uostalom i kod ljudi da bi međusobno pričali moraju da koriste isti jezik. Internet zapravo prenosi podatke kablovima u vidu malih paketa podataka između računara, a da bi to bilo moguće računari moraju da koriste isti komunikacioni protokol odnosno skup pravila ponašanja, kako bi taj prenos podataka uopšte bio moguć. Odgovarajući komunikacioni protokol koji se koristi u tu svrhu nazava se Transmission Control Protocol/Internet Protokol (TCP/IP). Sada kad imamo kablove kao i protokol za njihovo korišćenje, računari mogu međusobno komunicirati. World Wide Web (WWW) je samo jedan od mnogih Internet servisa koji na naš zahtev isporučuje odgovarajuću internet stranicu.

Sledeća slika prikazuje kako su države celog sveta međusobno povezane podvodnim optičkim kablovima čiji se prenosni kapacitet meri u terabitovima u sekundi, dok je prenos podataka preko satelita znatno manjeg kapaciteta i sa većom latencijom.

Internet u Srbiji

Internet tehnologije danas predstavljaju najefikasniju podršku razvoju informacionog društva ali i nezamenjiv, ako ne i presudan faktor ekonomskog rasta i napretka jedne zemlje.

Internet u tadasnjoj Jugoslaviji (Srbiji) pojavio se u februaru 1996. godine kada je nacionalna akademska mreža preko provajdera BeoTelNet-a spojena na Internet. Svi internet servisi postaju dostupni korisnicima u Jugoslaviji, ali su ipak bili ograničeni na akademski krug. Iste godine počinju s radom prvi domaći komercijalni provajderi čime se dostupnost interneta proširuje i na neakademski deo Srbije odnosno postaje dostupan svim korisnicima.

Ukupan broj pretplatnika Internet usluga u 2009. godini iznosio je približno 943 hiljade. Međutim, ukoliko se u obzir uzme današnja dostupnost Interneta i putem 3G mobilne mreže, ukupan broj potencijalnih pretplatnika dostizao je broj od približno 1,7 miliona.

Na sledećem grafikonu možemo videti kako se u po godinama menjao način pristupa internetu. Dok je 2006. godine dialup bio dominantan vid pristupa, a ostali se javljali tek u naznakama, u 2009. godini situacija se u potpunosti menja. Po prvi put dialup nije dominantan vid pristupa internetu, pošto tu ulogu preuzimaju u najvećoj meri bežični internet i ADSL.

Broj Internet priključaka na 100 stanovnika iznosio je približno 23, a broj priključaka širokopojasnog pristupa Internetu na 100 stanovnika oko 19. Međutim, treba istaći da ukoliko se
u obzir ne uzmu pretplatnici 3G mobilne mreže, penetracija širokopojasnog pristupa Internetu iznosi 9,2%.

Statistike  kretanja broja internet korisnika u Srbiji su preuzeti sa  http://www.ratel.rs.

Veoma interesantna je statistika procenta domaćinstva koja poseduju internet priključak u zavisnosti od tipa naselja (urbano ili ruralno) koja  je prikazana  na sledećem grafikonu:

Najnovija statistika kaže da 39% domaćinstava u Srbiji poseduje internet priključak što čini povećanje оd 2,3% u odnosu на 2009. godinu, 5,8% u odnosu na 2008. godinu, а 12,7% u odnosu na 2007. godinu. Zastupljenost interner priključka najveća je u Beogradu i iznosi  53,6%, dok u Vojvodini ona iznosi 41,8%, a u centralnoj Srbiji 31,7%.

Sledeći grafikon ukazuje na to da je i dalje najzastupljeniji vid korišćenja interneta i dalje slanje i primanje mejlova(čak 77,8%). Nakon toga slede igranje igrica, preuzimanje slika,filmova i muzike sa 54,8%  itd.

Sledeći grafikon prikazuje odgovor na pitanje firmama: Koje od navedenih informaciono-komunikacionih tehnologija koriste? Tu možemo videti u procentima koliko firme koriste različite informacione tehnologije.

Na sledećem grafikonu je prikazana statistika firmi koje poseduju web sajt u odnosu na one koje ne poseduju web sajt. Ono što je naročito interesantno je da firme počinju u većoj meri da koriste ERP (Enterprise Resource Planning) tj. softverske sisteme koji integrišu osnovne poslovne procese u firmi kao što su proizvodnja, distribucija, finansije. Tako da raduje podatak  da je u januaru 2010. 11,5% preduzeća u Srbiji koristilo ERP sisteme. Ono što definitivno ne raduje jeste ono što sledeći grafikon prikazuje, a to je slabiji procent prisustva web sajtova u firmama u 2010. u odnosu na 2008. godinu.

Podaci i grafikoni su preuzeti sa sajta http://webrzs.stat.gov.rs/axd/index.php